ŠTA JE 5G TEHNOLOGIJA I KAKO FUNKCIONIŠE

5G bežična komunikacija 

Bežična komunikacija pete generacije (5G) je najnovija iteracija celularne tehnologije, projektovana tako da uveliko poveća brzinu i odgovor bežičnih mreža. Sa 5G, podaci koji se prenose preko bežičnih širokopojasnih veza mogu da putuju brzinom od 20 Gbps nekim procjenama - preko brzina fiksne mreže - kao i latentnom ponudom od 1 ms ili nižom za korišćenje koje zahtjeva povratnu informaciju u realnom vremenu. 5G će takođe omogućiti oštar porast količine podataka koji se prenose preko bežičnih sistema zahvaljujući većoj dostupnoj propusnosti i naprednoj tehnologiji antene.

Pored poboljšanja u brzini i kapacitetu, 5G nudi funkcije za upravljanje mrežom, među kojima i mrežne rezove, koje omogućavaju mobilnim operaterima da kreiraju više virtuelnih mreža u okviru jedne fizičke 5G mreže. Ova mogućnost će omogućiti bežične mrežne veze da podrže specifične upotrebe ili poslovne slučajeve i mogu se prodavati na bazi usluga. Automobil koji se sam vozi, na primer, zahtevao bi mrežni presek koji nudi izuzetno brze veze sa malim kašnjenjem, tako da se vozilo može kretati u realnom vremenu. Kućni aparat, međutim, može biti povezan putem manje snage, sporije veze, jer visoke performanse nisu presudne.

5G mreže i usluge će biti implementirane u fazama tokom narednih nekoliko godina kako bi se prilagodili sve većem oslanjanju na mobilne uređaje i uređaje koji podržavaju internet. Sve u svemu, očekuje se da će 5G generisati mnoštvo novih aplikacija, upotreba i poslovnih slučajeva kako se tehnologija razvija.

Kako funkcioniše 5G?

Bežične mreže se sastoje od ćelijskih mjesta podeljenih u sektore koji šalju podatke putem radio talasa. Četvrta generacija (4G) Long-Term Evolution (LTE) bežične tehnologije pruža osnovu za 5G. Za razliku od 4G, za koji su potrebni veliki, visokoučinkoviti ćelijski tornjevi za zračenje signala na većim udaljenostima, 5G bežični signali će se prenositi preko velikog broja stanica malih stanica koje se nalaze na mjestima kao što su svjetlosni stubovi ili krovovi zgrada. Upotreba višestrukih malih ćelija je neophodna jer spektar milimetarskih talasa - opseg spektra između 30 GHz i 300 GHz koji se zasniva na generisanju velikih brzina - može putovati samo na kratke udaljenosti i podložan je smetnjama zbog vremenskih i fizičkih smetnji. prepreke, kao što su zgrade.

Prethodne generacije bežične tehnologije koristile su frekvencijske opsege nižih frekvencija. Da bi se ublažili izazovi milimetarskog talasa koji se odnose na udaljenost i ometanje, bežična industrija takođe razmatra upotrebu spektra niže frekvencije za 5G mreže tako da mrežni operatori mogu da koriste spektar koji već poseduju da bi izgradili svoje nove mreže. Spektar niže frekvencije dostiže veće udaljenosti, ali ima manju brzinu i kapacitet od milimetarskog vala.

Kakav je status implementacije 5G?

Operateri bežičnih mreža u četiri zemlje - SAD, Japan, Južna Koreja i Kina - uveliko pokreću prve 5G izgradnje. Očekuje se da će mrežni operatori potrošiti milijarde dolara na kapitalne troškove 5G do 2030. godine, navodi Technology Business Research Inc., iako nije jasno kako će 5G usluge generirati povrat na tu investiciju. Razvijajući slučajevi upotrebe i poslovni modeli koji koriste prednosti 5G-a mogli bi se baviti problemima prihoda operatera.

Istovremeno, organi za standarde rade na univerzalnim standardima 5G opreme. 3. Generation Partnership Project (3GPP) odobrio je 5G New Radio (NR) standarde u decembru 2017. i očekuje se da će završiti 5G mobilni jezgreni standard potreban za 5G mobilne usluge krajem 2018. 5G radio sistem nije kompatibilan sa 4G radio uređajima, ali mrežni operateri koji su nedavno kupili bežične radio-uređaje možda će moći nadograditi na novi 5G sistem putem softvera umjesto kupovine nove opreme.

Sa 5G standardima za bežičnu opremu gotovo su kompletni i prvi 5G-kompatibilni pametni telefoni i pridruženi bežični uređaji komercijalno dostupni u 2019, 5G slučajevi korištenja će početi da se pojavljuju između 2020. i 2025. godine, prema projekcijama tehnoloških istraživanja. Do 2030. godine, 5G usluge će postati mainstream i od njih se očekuje da se kreću od isporuke sadržaja virtualne stvarnosti (VR) do autonomne navigacije vozila omogućene mogućnostima komunikacija u realnom vremenu (RTC).

Koje vrste bežičnih usluga 5G će biti dostupne?

Mrežni operatori razvijaju dvije vrste 5G usluga.

5G fiksne bežične širokopojasne usluge pružaju pristup internetu kućama i preduzećima bez žičane veze s prostorijama. Da bi se to postiglo, mrežni operateri raspoređuju NR u malim stanicama u blizini zgrada kako bi prenijeli signal na prijemnik na krovu ili na prozoru koji se pojačava unutar prostora. Očekuje se da će fiksne širokopojasne usluge učiniti jeftinijim za operatore da isporučuju širokopojasne usluge kućama i poslovnim subjektima jer taj pristup eliminira potrebu za uvođenjem optičkih linija u svako prebivalište. Umesto toga, operaterima je potrebno samo da instaliraju optička vlakna za ćelijske lokacije, a korisnici dobijaju širokopojasne usluge putem bežičnih modema koji se nalaze u njihovim stambenim jedinicama ili poslovnim objektima.

Usluge mobilne telefonije 5G će omogućiti korisniku pristup 5G mobilnim mrežama operatera. Ove usluge će početi da se razvijaju 2019. godine, kada se očekuje da prvi uređaji sa 5G omogućavaju (ili usaglašeni) postanu komercijalno dostupni. Isporuka mobilnih usluga takođe zavisi od završetka 3GPP mobilnih osnovnih standarda krajem 2018. godine.